Milicinblog

Desanka Maksimovic bila je srpska pesnikinja, profesorka knjizevnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Biografija 

Desanka Maksimovic je bila najstarije dete oca Mihaila, ucitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premestaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je zavrsila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.Studirala je na odeljenju za svetsku knjizevnost, opstu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovackoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trecoj zenskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavrsavanju kao stipendista francuske vlade.Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u uciteljskoj skoli u Dubrovniku, presla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj zenskoj realnoj gimnaziji. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u sluzbu vratila 1944. i u istoj skoli ostala do konacnog penzionisanja, 1953.Putovala je sirom tadasnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Milos Crnjanski,Ivo Andric, Gustav Krklec, Isidora Sekulic, Branko Copic i mnogi drugi.Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog clana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog clana.U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimovic. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhandjela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.

Knjizevna dela 

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedac, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog,slovenackog, bugarskog i francuskog jezika.Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedacke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalacka, i ozbiljna i osecajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosecanje“, „Strepnja“, „Prolecna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Trazim pomilovanje“ i „Pokosena livada“.Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“-pesmu koja svedoci o teroru okupatora nad neduznim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

Poezija 

Najcesci motiv u poeziji Desanke Maksimovic je bila ljubav, i njena rec, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesnicke prirode. Njena poezija je odlikovana citavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesnicko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema coveku i zivotu.Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da postuju ljude drugacijih uverenja i nacela, misljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u zivotu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.U kasnijem periodu zivota,lirika Desanke Maksimovic je dobila nešto smireniji i tisi duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Desanka Maksimovic

• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom